MOJA PRIČA

Dajte da vam ispričam priču.
Priča je o mom životu.
Ne bih rekao da je nešto vesela,
Ali njoj spominjem ljepotu.

Davno je stigla zima.
Sve je ohladila, pa i mene.
Donijela je razmišljanja,
Mijenjajući toplo-hladne sjene.

Sjene koje kroje
Moju sudbinu i sreću.
Prvo su mi donijele samoću,
A sada čežnju sve veću.

Čežnju u ovoj zimi,
Čežnju u dugim noćima.
U svim noćima kad
Sanjam o zelenim očima.

I sve one molitve
Koje izgovaraju usne moje.
Samo želim ljubav i malo sreće.
Neka mi sjene novu sudbinu skroje.

Bog kao da me ne čuje.
Oko mene sad ćutim tišine.
Tako će biti sve dok
I zadnja nada ne mine.

Za to vrijeme ja se odajem porocima
I posjećujem kafane.
U dimu iscrtavam predivno lice
I ublažavam rane.

Rane u duši i srcu,
Rane koje bole u osamljenim noćima.
A ja se još čeznutljivo molim,
Molim se za sreću sa zelenim očima.
*************************************
Izvini!Sta drugo ti mogu reci...
Ne zelim vise da te lazem.
Izvini...to mi je jos ostalo,
a nekad sam umeo mnogo toga da ti kazem.

Izvini,ali shvati da nisam ja kriv!
Krivo je ovo srce moje...
jer ono je mastalo o njoj,
dok sam ljubio usne tvoje!

Voleo te jesam i volim te jos,
ali ne onim istim zarom...
I taman kad pomislih da sam se promenio,
ja nastavih,opet,onako po starom.

Iskreno,meni je lepo sa tobom...
I sva ona saputanja...
dok lezimo sami...
ali prokleto srce zamislja nju,
pa umesto tebe nju voli.

A dok se njisu znojava tela,
u sebi dozivam njeno ime,
ali nisam ja kriv zbog toga,
molim te samo ne krivi me.

Oprosti sto sam utehu trazio u tebi,
sto sam zamisljao nju dok ljubio sam tebe...
Oprosti mi noci pune slatkih lazi,
dok samo vesto lagah sebe!